Kako Italijani uređuju vrtove? Inspiracija sa sajma u Parmi

Uređenje vrta uz kamen, korten čelik i različite teksture

Jedan od detalja koji mi se dopao na sajmu jeste kombinovanje različitih materijala. Kamen, sitniji materijal za prekrivanje tla i žardinjere od korten čelika pokazuju koliko tekstura može da doprinese izgledu uređenog prostora.

Posebno mi je zanimljiva mogućnost da se isti materijal poveže na više mesta. Na primer, žardinjere od korten čelika mogu lepo da se uklope na terasi, dok se korten čelični ivičnjaci mogu koristiti u dvorištu. Tako se postiže povezanost između različitih delova prostora, bez potrebe da sve bude uređeno na isti način.

Na ovakvim primerima uvek se podsetim koliko su detalji važni. Nije stvar samo u izboru lepih biljaka, već i u tome kako se one uklapaju sa materijalima koji ih okružuju.

Ukrasne trave u vrtu: kombinovanje različitih visina

Ukrasne trave su mi među omiljenim biljkama za uređenje prostora jer mogu da pronađu svoje mesto u različitim kompozicijama. Na jednoj od postavki na sajmu posebno mi se dopao raspored biljaka po visini.

Najniže biljke formirale su borduru, iza njih su bile ukrasne trave srednje visine, dok su u pozadini bile visoke forme. Takav raspored daje kompoziciji dubinu i omogućava da se različite biljke lepo istaknu.

Na drugoj postavci pažnju mi je privukla kombinacija juka, ukrasnih trava, festuka i japanskog šaša. Ceo prostor imao je mediteranski karakter, a različiti oblici i boje lišća činili su ga zanimljivim.

Ovakve kombinacije su dobar primer kako se prostor može oblikovati pomoću visine, teksture i forme biljaka. Nije neophodno osloniti se samo na cvetanje da bi vrt imao zanimljiv izgled.

Od rasadničke proizvodnje do izložbenih postavki

Na sajmu su bili predstavljeni i specijalizovani rasadnici koji se bave proizvodnjom voćaka, maslina, četinara i listopadnog drveća. Moglo je da se vidi i dosta mladih biljaka koje se dalje gaje do veličine pogodne za prodaju i sadnju.

Cvetnih vrsta nije bilo u velikom broju, ali su se mogle videti ruže, ciklame i hrizanteme. Bile su zastupljene i različite vrste božićnih jelki – od onih koje se prodaju u saksijama, preko biljaka sa korenovom balom, do sečenih stabala.



Zanimljivo je koliko pripreme zahteva predstavljanje biljaka na ovakvom događaju. Biljke moraju da budu negovane i spremne baš u vreme održavanja sajma, a postavke treba osmisliti tako da posetioci mogu da sagledaju njihove mogućnosti primene. U tome se vidi i veliki rad ljudi koji se bave proizvodnjom, negom i predstavljanjem biljaka.

Na sajmu su učestvovale i studentske grupe, što je još jedan način da se povežu obrazovanje i praktičan rad. Ovakvi događaji nisu samo prilika da se predstave proizvodi već i da se razmene iskustva i upoznaju različiti pristupi hortikulturi.

Vertikalno ozelenjavanje kao deo uređenja prostora

Među izloženim rešenjima našlo se i vertikalno ozelenjavanje. Iako takve zelene površine poslednjih godina ne viđam toliko često u novim postavkama, i dalje mogu da budu zanimljivo rešenje za prostore u kojima nema dovoljno mesta za klasičnu sadnju.



Vertikalne zelene površine mogu da se koriste u enterijeru, ali i na odgovarajućim spoljašnjim zidovima, u zavisnosti od uslova i izbora biljaka. Kada se planiraju, potrebno je razmišljati ne samo o izgledu već i o svetlosti, zalivanju i održavanju. U suprotnom, teško je dugoročno sačuvati uredan izgled takve površine.

Park Ducale – priča o starim stablima i njihovoj nezi

Pored sajma, posetila sam i park Ducale, koji se nalazi u centru Parme i prostire se na oko 20 hektara. Park je nastao u vreme porodice Farnese, a kasnije je preuređivan i otvoren za javnost. Danas predstavlja veliku zelenu površinu u gradu, sa starim stablima i prostorima za šetnju i odmor.



Tokom obilaska razgovaralo se i o nezi stabala i proceni njihove bezbednosti. Jedno stablo koje se naginjalo iznad klupe moglo je na prvi pogled da deluje rizično, ali je, kako nam je objašnjeno, pregledano odgovarajućim instrumentima i procenjeno kao zdravo i bezbedno. To je dobar primer zašto se stanje stabla ne može procenjivati samo na osnovu njegovog izgleda ili položaja.

Korenov sistem takođe je važan deo procene. On ne prati uvek oblik krošnje niti se razvija samo duboko u zemlji. Koreni mogu da se šire bočno na velikoj udaljenosti, a kod susednih stabala njihovi sistemi mogu da se prepliću. Zato pri sadnji i planiranju zelenih površina treba uzeti u obzir prostor koji će drveću biti potreban tokom godina.

U parku se nalaze brojni divlji kesteni, hrastovi i lipe, kao i stabla velike starosti. Posebnu pažnju privlače platani, za koje smo čuli da se pojedini povezuju sa istorijom parka i da su stari više od dva veka. Najstarija stabla zahtevaju poseban pristup održavanju, pa se njihovo stanje prati i radovi na njima poveravaju stručnjacima.

Tu je i libanski kedar, zaštićeno monumentalno stablo za koje je navedeno da je visoko više od 20 metara i staro oko 120 godina. Takvi primerci podsećaju koliko dugo drveće može da bude deo gradskog prostora i koliko je važno da se o njemu vodi računa.

Magnolije u gradskim prostorima

Tokom boravka u Parmi mogla sam da vidim i magnoliju grandifloru, kako kao pojedinačno stablo, tako i u gradskim drvoredima. Njena gusta krošnja može da pruži prijatnu hladovinu, zbog čega se koristi i u uređenju većih zelenih površina.

Kod izbora mesta za sadnju važno je imati u vidu da magnolija grandiflora može da razvije snažan korenov sistem. U ograničenom prostoru, naročito blizu staza i popločanih površina, to treba uzeti u obzir već pri planiranju. Pravilnim izborom mesta za sadnju može se smanjiti mogućnost kasnijih problema i obezbediti dovoljno prostora za razvoj stabla.

Šta nosim sa ovog putovanja?

Poseta Parmi bila je prilika da se na jednom mestu sagledaju različiti delovi hortikulture – od proizvodnje biljaka i njihovog predstavljanja, preko materijala za uređenje vrtova, do održavanja starih stabala u gradskim parkovima.

Za ljude koji se bave pejzažnom arhitekturom, hortikulturom ili uređuju sopstveni vrt, ovakvi obilasci mogu da budu korisni na više načina. Nove ideje ne moraju nužno da se preuzmu u celosti. Nekada je dovoljno da vidimo drugačiji raspored biljaka, saznamo više o nekom materijalu ili čujemo kako se rešava određeni problem, pa da to kasnije prilagodimo prostoru na kojem radimo.

Sajmovi su i prilika za razgovor sa proizvođačima i stručnjacima, razmenu iskustava i upoznavanje načina na koje drugi pristupaju sličnim zadacima. Upravo u tome vidim njihovu vrednost – ne samo u onome što je izloženo već i u znanju koje možemo da ponesemo sa sobom.

Nadam se da sam vam kroz ove redove bar delić atmosfere iz Parme i svoje utiske prenela na način na koji sam ih i sama doživela. Uvek mi je drago kada sa putovanja, pored lepih uspomena, ponesem i neku novu ideju koju mogu da podelim sa vama.

Ako vam je tekst bio zanimljiv, podelite ga i sa drugima koji vole biljke i uređenje zelenih prostora.

Podelite drugima, budite hortikulturni. Cvetni pozdrav!

Isidora Rašić

Podeli sa prijateljima