Koju biljku izabrati za živu ogradu?

Prava biljka zavisi od namene ograde

Kada birate biljke za živu ogradu, prvo razmislite o tome šta želite da postignete. Da li vam treba visoka ograda koja štiti od pogleda i prašine, niža ograda za odvajanje prostora ili želimo i cvet i dekorativan izgled?

Važno je i mesto na kojem će biljka rasti. Količina sunca, zaštita od vremenskih uslova i mogućnost zalivanja mogu mnogo da utiču na njen razvoj.

Zato ne postoji jedna biljka koja je najbolja za svaku živu ogradu.

Fotinija – za gustu zimzelenu ogradu

Fotinija brzo raste i može da formira visoku i gustu ogradu. Posebno je zanimljiva zbog mladih crvenih listova, dok tokom ostatka godine ostaje zelena.

Dobro podnosi orezivanje i upravo redovnom rezidbom možete da dobijete više grananja i gušću ogradu. Za sadnju se pokazao dobrim razmak od oko 50 centimetara između biljaka, odnosno dve biljke na jedan metar.



Kod mladih biljaka ne treba se plašiti jačeg orezivanja. Cilj je da biljka ne raste samo u visinu, već da se od početka razvija i bočno.

Hibiskus – kada želimo i cvet

Ako nam nije neophodna zimzelena ograda, hibiskus može biti veoma zanimljiv izbor. Tokom leta cveta, a pravilnim orezivanjem može da se formira gusta ograda.

Kod njega, kao i kod drugih listopadnih biljaka, treba imati na umu da tokom zime nema lišće. Zato je važno razmisliti da li nam je zaštita potrebna tokom cele godine.

Tuja nije za svako mesto

Tuja može biti odlična živa ograda, ali izbor mesta je veoma važan. Poslednjih godina sve češće viđam probleme na mestima gde su biljke izložene jakom suncu i visokim temperaturama.

Kada joj uslovi odgovaraju, tuja može lepo da napreduje. Tuju smaragd ne bih nepotrebno orezivao, posebno vrhove, jer ona prirodno ima pravilnu formu.

Za nižu ogradu ili borduru možete koristiti i tuju globosu, koja ostaje znatno niža i šira.

Kupresociparis i lovor višnja

Kupresociparis je četinar koji se sve više koristi za žive ograde i dobro se pokazuje i u toplijim uslovima. Razmak sadnje je najčešće oko 60–70 centimetara, u zavisnosti od toga koliko brzo želite da se ograda zatvori.

Lovor višnja je dobar izbor kada želite široku i gustu zimzelenu ogradu. Može da poraste više od tri metra, a najviše joj odgovaraju mesta koja nisu izložena jakom suncu tokom celog dana. Razmak sadnje je takođe oko 60–70 centimetara.

Ne gledajte samo veličinu biljke

Kada kupujete biljku za živu ogradu, nemojte gledati samo njenu visinu. Važni su i veličina saksije, razvijenost korena i broj bočnih grana.

Manja, dobro razvijena biljka može veoma brzo da napreduje. Kod nekih vrsta je čak bolje posaditi manju biljku i pravilnim orezivanjem od početka formirati gustu ogradu.

Biljke koje su u saksijama mogu se saditi tokom većeg dela godine, kada nema ekstremnih uslova. Rana jesen je posebno dobar period jer biljka ima vremena da se ukoreni pre zime.

Ne zaboravite na zalivanje

Dobra priprema zemljišta i pravilna sadnja su važne, ali bez dovoljno vode nema kvalitetne žive ograde.

Za žive ograde preporučujem kap po kap zalivanje, jer omogućava ravnomerno snabdevanje biljaka vodom, posebno tokom toplih perioda.

Na kraju, kada birate biljku, nemojte gledati samo kako izgleda u trenutku kupovine. Razmislite kako će izgledati za nekoliko godina i da li odgovara mestu na kojem želite da je posadite.

Prava biljka na pravom mestu najvažniji je korak do guste i funkcionalne žive ograde.

O izboru biljaka, sadnji, formiranju i održavanju živih ograda govorićemo detaljnije i na Cvetinaru 11. oktobra u 19 časova.

Cvetni pozdrav!

Dragan R. Sajić
*NOVO* Knjiga "Živa ograda" autora Dragana R. Sajić - saznajte više.

Podeli sa prijateljima