1.Versajski vrtovi, Francuska - savršenstvo geometrije i zelenih formi
Foto: Toucan Wings/ Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0
Kada se govori o klasičnom vrtnom dizajnu, Versajski vrtovi predstavljaju jedan od najpoznatijih primera na svetu. Smešteni uz čuvenu palatu Versaj, nedaleko od Pariza, ovi vrtovi predstavljaju vrhunac francuskog formalnog stila, u kojem je svaki element pažljivo osmišljen i postavljen na svoje mesto.
Njihovo uređenje povereno je čuvenom pejzažnom arhitekti Andreu le Notru, koji je u 17. veku stvorio prostor u kojem dominiraju simetrija, pravilne linije i skladno raspoređene zelene površine.
Ono što Versaj čini posebnim jeste način na koji su biljke postale deo precizno osmišljene arhitekture.
Duge aleje, geometrijske cvetne leje, vodene površine i živice koje uokviruju vrtne celine stvaraju utisak reda i monumentalnosti. Posebno su upečatljive topijarne forme, odnosno drveće i žbunje oblikovano orezivanjem, kojima se postižu pravilni geometrijski oblici.
U ovom vrtu šimšir ima značajnu ulogu. Njegov gust rast, sitni listovi i sposobnost podnošenja orezivanja čine ga pogodnim za formiranje niskih bordura koje razdvajaju cvetne površine i naglašavaju geometriju prostora.
Veliki značaj ima i voda. Fontane, kanali i jezera ne predstavljaju samo dekoraciju već su sastavni deo kompozicije vrta, stvarajući zanimljive vizure i osećaj prostranosti.
Iz hortikulturnog ugla, Versaj pokazuje koliko su važni planiranje, pravilno održavanje i doslednost u oblikovanju biljaka. Njegova lepota ne zavisi samo od pojedinačnih biljnih vrsta već od načina na koji su one povezane u jedinstvenu celinu.
2. Izgubljeni vrtovi Heligana, Engleska - kada zapuštena priroda ponovo oživi
Foto: Carcharoth/ Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0
Za razliku od strogo uređenih francuskih vrtova, Izgubljeni vrtovi Heligana u Kornvolu pokazuju sasvim drugačiju stranu hortikulture. Ovde se lepota ne zasniva na savršenoj simetriji, već na bogatstvu biljnog sveta, slojevitosti i utisku da priroda slobodno osvaja prostor.
Ovi vrtovi deo su istorijskog imanja Heligan, čiji su vrtovi nakon Prvog svetskog rata postepeno zapušteni. Decenijama su bili prepušteni prirodi, sve dok nisu ponovo otkriveni i obnovljeni početkom devedesetih godina 20. veka.
Njihovo ponovno oživljavanje postalo je jedan od najpoznatijih primera obnove istorijskog vrta.
Posebno je zanimljiv deo poznat kao Džungla, u kojem bujna vegetacija, velike paprati, egzotične biljke i vijugave staze stvaraju gotovo tropsku atmosferu. Vlažna klima Kornvola pogoduje razvoju brojnih biljaka, a kombinacija visokih stabala i gustog prizemnog rastinja daje prostoru izraženu dubinu.
U vrtovima se mogu videti i skulpture oblikovane od prirodnih materijala, među kojima su poznate figure koje podsećaju na ljudska bića i deluju kao da izranjaju iz zemlje.
Heligan nas podseća da vrt ne mora uvek biti savršeno uređen da bi bio lep.
Sa hortikulturnog stanovišta, ovaj prostor pokazuje značaj mikroklime, izbora biljaka prilagođenih lokalnim uslovima i pažljivog upravljanja vegetacijom. Istovremeno, njegova obnova govori o tome koliko je važno sačuvati stare vrtove i njihovu istoriju, umesto da se svaki prostor uređuje iz početka.
3. Vila d’Este, Italija – vrt u kojem voda postaje umetnost
Foto: Cruz.croce/ Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0
U italijanskom gradu Tivoliju, nedaleko od Rima, nalazi se Vila d’Este, jedan od najznačajnijih renesansnih vrtova u Evropi. Poznata je po raskošnim fontanama, kaskadama, vodenim kanalima i pažljivo oblikovanim zelenim površinama koje se spuštaju niz padinu.
Vrt je nastao u 16. veku, po nalogu kardinala Ipolita II d’Estea, a njegovo uređenje predstavljalo je izuzetan poduhvat za tadašnje vreme.
Najveću pažnju privlači sistem fontana i vodenih efekata. Voda se kroz vrt kreće različitim nivoima, stvarajući slapove, mlazove i bazene koji se uklapaju u arhitekturu i okolno zelenilo.
Jedna od najpoznatijih celina je Aleja stotinu fontana, u kojoj se niz manjih vodenih elemenata proteže duž dekorativno obrađenog zida.
Upravo je voda ono što ovaj vrt izdvaja od mnogih drugih istorijskih zelenih površina. Ona nije samo ukras već osnovni element kompozicije, koji povezuje različite delove vrta i utiče na doživljaj prostora.
Biljke su pažljivo uklopljene u terasastu strukturu. Drveće obezbeđuje hlad, žbunje uokviruje staze, a zelenilo ublažava monumentalnost kamenih elemenata.
Ovakav pristup posebno je zanimljiv iz perspektive pejzažne arhitekture. Vrt pokazuje kako se prirodni pad terena može iskoristiti kao prednost, umesto da se prostor izravnava i prilagođava unapred zadatoj formi.
Vila d’Este je i odličan primer značaja održivog upravljanja vodom. Njeni istorijski vodeni sistemi oslanjali su se na gravitaciju, što je omogućavalo kretanje vode bez savremenih pumpnih sistema.
4. Markejsak, Francuska – umetnost oblikovanja živice
Foto: MPhernambucq/ Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0Na uzvišenju iznad doline reke Dordonje u jugozapadnoj Francuskoj nalazi se vrt Markejsak, poznat po hiljadama pažljivo oblikovanih žbunova šimšira.
Za razliku od formalnih vrtova u kojima dominiraju ravne linije i stroga simetrija, Markejsak se izdvaja mekim, zaobljenim formama. Žbunovi su orezani u oblike koji podsećaju na zelene oblake, talase i skulpture, a vijugave staze vode posetioce kroz ovu neobičnu biljnu kompoziciju.
Vrt je nastajao tokom 19. veka, a njegov današnji izgled rezultat je dugotrajnog rada i pažljivog oblikovanja biljnog materijala.
Šimšir (Buxus sempervirens) ovde ima glavnu ulogu. Reč je o zimzelenom žbunu koji se tradicionalno koristi za formiranje živih ograda, bordura i topijarnih oblika. Njegovi sitni listovi i gust rast omogućavaju da se orezivanjem postignu precizne, kompaktne forme.
Ipak, održavanje ovakvog vrta zahteva mnogo više od povremenog šišanja. Potrebno je redovno pratiti zdravlje biljaka, obezbediti odgovarajuće uslove zemljišta i pravovremeno reagovati na bolesti i štetočine koje mogu ugroziti šimšir.
Posebnu vrednost Markejsaku daje njegov položaj. Sa staza i vidikovaca pruža se pogled na dolinu Dordonje, dok se zelene forme vrta stapaju sa okolnim pejzažom.
Ovaj vrt je pravi primer kako jedna biljna vrsta, uz maštovito oblikovanje, može postati glavni nosilac čitavog pejzažnog rešenja.
Za vlasnike vrtova, Markejsak je inspiracija da se živica ne posmatra samo kao granica ili zaštita dvorišta. Pravilno odabrane i održavane žbunaste vrste mogu postati upečatljiv dekorativni element, oblikovati prostor i povezati različite delove vrta.
5. Keukenhof, Holandija – prolećni spektakl boja i lukovičastog cveća
Foto: Elena.laps/ Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0Kada se pomene Holandija, jedna od prvih asocijacija jesu tulipani. Upravo se u ovoj zemlji nalazi Keukenhof, jedan od najpoznatijih cvetnih vrtova u Evropi, koji svakog proleća privlači posetioce iz celog sveta.
Smešten u mestu Lis, nedaleko od Amsterdama, Keukenhof je poznat po raskošnim cvetnim kompozicijama u kojima dominiraju lale, narcisi, zumbuli i druge prolećne lukovičaste biljke.
Za razliku od vrtova čija se lepota zasniva na trajnoj strukturi drveća i žbunja, ovde glavnu ulogu ima sezonska smena cvetanja. Svake godine vrt dobija drugačiji izgled zahvaljujući kombinovanju boja, oblika i sorti.
Posebna pažnja posvećuje se rasporedu biljaka. Cvetne leje planiraju se tako da se različite vrste smenjuju u skladu sa vremenom cvetanja, visinom i bojom cveta. Na taj način nastaju velike, skladne površine koje deluju kao pažljivo komponisane slike.
Lukovičaste biljke imaju specifičan životni ciklus. Njihova sadnja obavlja se uglavnom tokom jeseni, dok se cvetanje odvija u proleće. Pravilna dubina sadnje, kvalitetno i dobro drenirano zemljište, kao i odgovarajući položaj, presudni su za uspešan razvoj.
Keukenhof je zato mnogo više od turističke atrakcije. On predstavlja demonstraciju hortikulturnog znanja, planiranja i precizne organizacije sadnje na velikoj površini.
Za ljubitelje cveća, ovaj vrt pruža bezbroj ideja za sopstvenu baštu. Kombinovanjem različitih sorti lala, narcisa i zumbula moguće je postići bogat kolorit čak i na relativno maloj površini. Važno je samo unapred osmisliti raspored i izabrati biljke čiji se periodi cvetanja nadovezuju.
Šta nas najlepši evropski vrtovi uče o hortikulturi?
Iako se ovih pet vrtova razlikuju po stilu, istoriji i biljnim vrstama, svi pokazuju da lepota zelenog prostora počinje mnogo pre nego što biljke procvetaju.
Versaj nas uči značaju geometrije, simetrije i redovnog orezivanja. Heligan pokazuje koliko prirodna raznolikost i odgovarajuća mikroklima mogu doprineti karakteru vrta. Vila d’Este otkriva mogućnosti oblikovanja terena i korišćenja vode, dok Markejsak demonstrira dekorativni potencijal živice. Keukenhof, sa druge strane, pokazuje kako se pažljivim planiranjem sezonske sadnje može stvoriti izuzetno bogat cvetni doživljaj.
Zajednička nit svih ovih prostora jeste razumevanje biljaka i njihovih potreba. Izbor vrsta koje odgovaraju klimi, zemljištu i položaju, pravilno održavanje i promišljeno povezivanje različitih elemenata čine osnovu svakog uspešnog vrta.
Ne mora, međutim, svaka bašta da bude velika poput Versaja ili raskošna poput Vile d’Este da bi bila posebna. Čak i malo dvorište može postati prijatan i skladan prostor ako se pažljivo odaberu biljke, usklade boje i teksture i iskoristi svaki deo prostora.
Ponekad je dovoljna jedna lepo oblikovana živa ograda, nekoliko pažljivo odabranih višegodišnjih biljaka ili cvetna leja koja se menja sa godišnjim dobima.
Najlepši vrtovi Evrope pokazuju da hortikultura nije samo umeće gajenja biljaka. To je veština stvaranja prostora u kojem priroda i čovek zajedno oblikuju nešto što traje generacijama.
Cvetni pozdrav!
Dragan R. Sajić
*NOVO* Knjiga "Živa ograda" autora Dragana R. Sajića- saznajte više.
Pogledajte sledeću vest
Podeli sa prijateljima
