Biosan - 35 godina zajedničkog puta

Od male cvećare do danas

Pre nego što nastavim priču o proslavi, želim da se nakratko vratim na početak i godine koje su nas dovele do ovoga gde smo danas.
Naša priča počinje u Ljigu, mnogo pre nego što je nastao Biosan. Moj deda Jezdimir imao je svoju trgovačku radnju, a moj otac Radiša svoju zanatsku radionicu. Od njih nisam nasledio isti posao, ali jesam želju da radom stvorim nešto svoje.

Uz podršku porodice, Ljiljana i ja smo 3. septembra 1991. godine otvorili malu cvećaru Biosan u kući mojih roditelja.
Bili smo mlada porodica, živeli od jedne plate i učili iz dana u dan. Posao nije rastao brzo, ali smo verovali u ono što radimo. Svaki novi kupac bio nam je važan, a deca su odrastala uz cvećaru i posao koji je polako postajao deo našeg porodičnog života. Vremenom smo počeli da sadimo prve vrtove, razvijamo sopstvenu proizvodnju i uređujemo prostore.

Sa Rasadnikom Topalović napravili smo prve korake u proizvodnji četinara i ukrasnog bilja. Kako se posao razvijao, nastao je i Garden.rs, a 2014. godine pokrenuli smo Jutjub kanal „Cvetni pozdrav“, kroz koji smo želeli da svoje znanje i ljubav prema biljkama približimo što većem broju ljudi.Ništa od toga nije nastalo preko noći. Rasli smo zajedno sa poslom, učili, menjali se i prilagođavali vremenu.
Od male cvećare do današnjeg Biosana vodili su nas rad, upornost i vera u sve što radimo.

Kada danas pogledam taj put, vidim da se posao nikada nije razvijao odvojeno od našeg života. Biosan je rastao zajedno sa našom porodicom, ali i sa ljudima koji su nam se vremenom pridruživali.

Zato je 35 godina Biosana za mene mnogo više od poslovnog jubileja — to je 35 godina rada, porodičnog života, zajedničkih odluka i svega što smo, korak po korak, stvarali zajedno.

Veče koje ćemo pamtiti

Zato je 3. septembar za mene bio poseban dan. Nije to bila samo proslava jubileja, već prilika da na jednom mestu okupimo ljude koji su na različite načine bili deo našeg puta.

Ispred našeg novog objekta u Ljigu okupili su se porodica, prijatelji, saradnici, poslovni partneri i kolege. Bilo je mnogo razgovora, susreta sa ljudima koje dugo nismo videli, muzike i lepog raspoloženja.



Dok sam gledao sve te ljude na jednom mestu, ponovo sam shvatio koliko je važno ono što se često ne vidi kada govorimo samo o poslu. Iza svakog objekta, rasadnika, vrta ili projekta stoje ljudi. Neki su sa nama od samog početka, neki su nam se pridružili kasnije, ali je svako na svoj način ostavio trag u priči Biosana.

Novi objekat, novi početak

Posebnu simboliku imalo je i mesto na kojem smo obeležili jubilej. Proslavu smo organizovali ispred našeg novog maloprodajnog objekta u Ljigu.



Posle 35 godina rada, otvorili smo novo poglavlje. Mnogo toga smo do sada prošli, ali posao koji volite nikada ne doživljavate kao nešto završeno. Uvek postoje nove ideje, planovi i stvari koje želite da unapredite.

Zato na novi objekat ne gledam samo kao na novu adresu. Za mene je on nastavak svega što smo godinama stvarali i mesto sa kojeg nastavljamo dalje.

Kako je tekao program

Veče su otvorile moje unuke Marta, Petra i Justina, koje su otpevale „Jesenju sonatu“, uz Lazara Zečevića na klaviru. Bilo mi je drago da upravo one započnu program, jer ovakvi trenuci dobiju drugačiju vrednost kada u njima učestvuju najmlađi.



Tokom večeri uručili smo zahvalnice Rasadniku Topalović, sa kojim sarađujemo već 35 godina, kao i Željku Drobnjaku, koji je kroz godine od našeg klijenta postao mnogo više od toga. Takva saradnja i prijateljstvo grade se godinama i zato mi je bilo važno da im se na ovaj način zahvalimo.



Žene iz „Zlatnih ruku“ pripremile su tradicionalna jela našeg kraja i predstavile ih u narodnim nošnjama. Tako je i deo tradicije i običaja kraja iz kojeg potičemo našao svoje mesto među nama.



A uz sve to, bilo je mnogo muzike, razgovora i druženja. Jovana i Katarina su uz gitaru i svoje glasove upotpunile muzički deo večeri, pa se uz pesmu i razgovor druženje nastavilo u lepom raspoloženju.

Film koji nas je vratio na početak

Jedan od posebnih trenutaka te večeri bio je i film "Koreni jednog puta". Dok smo gledali snimke i fotografije iz prethodnih godina, mnogi trenuci su ponovo oživeli.

Neke stvari čovek vremenom zaboravi. Tek kada ih ponovo vidi, seti se koliko je rada, promena i različitih perioda stalo u 35 godina.

Za mene je taj film bio prilika da još jednom pogledam put koji smo prešli. Od male cvećare u kući mojih roditelja, preko prvih poslova i proizvodnje, do svega što danas radimo.

Ali možda je još važnije bilo to što sam taj put mogao da pogledam zajedno sa ljudima koji su bili deo njega.

Nastavljamo dalje

Trideset pet godina je veliki broj kada ga izgovorite. Kada ih živite i radite iz dana u dan, one prođu mnogo brže nego što biste očekivali.

Ono što danas osećam nije potreba da se zaustavimo i kažemo da smo završili jedan put. Naprotiv. Jubilej je prilika da se osvrnemo na sve što je bilo, ali i da sa novom energijom nastavimo dalje.

Biljke su me tokom svih ovih godina naučile da ništa vredno ne nastaje preko noći. Potrebni su vreme, rad, strpljenje i stalna briga. Verujem da je tako i sa poslom.

Zato na kraju želim da se zahvalim svima koji su tokom ovih 35 godina bili deo naše priče. Pre svega svojoj porodici, ali i kolegama, saradnicima, prijateljima, poslovnim partnerima i svim ljudima koji su nam ukazivali poverenje.



Hvala i svima koji su bili sa nama 3. septembra i zajedno sa nama obeležili ovaj važan jubilej. Bilo nam je zaista drago da na jednom mestu vidimo toliko dragih ljudi.

Biosan danas ne bi bio ono što jeste bez svih vas koji ste na različite načine bili deo njegovog puta.

Mnogo toga je iza nas, ali verujem da mnogo lepih stvari tek dolazi.

Cvetni pozdrav!

Dragan R. Sajić

Podeli sa prijateljima