Kako planirati uređenje dvorišta?
Kroz godine sam primetio dva načina razmišljanja. Jedan je ono: „Hoću sada.“ Donesemo odluku, odemo, kupimo i uradimo. Drugi je strateški. Čovek unapred razmišlja šta želi da dobije, planira, pa onda korak po korak sprovodi ono što je zamislio.
Mislim da oba načina imaju svoje mesto. Problem nastaje kada odemo u krajnost. Kod biljaka je posebno važno da razumemo da rezultat ne može da nastane odmah. Biljka mora da se primi, razvije koren, poraste i prilagodi prostoru. Zato je kod uređenja dvorišta često važnije imati dobar plan nego pokušavati da sve završimo za nekoliko dana.
Ove godine smo radili nekoliko objekata koje smo planirali godinu dana, a neke i duže pre nego što je došlo do realizacije. Kada sada, sa ove distance, pogledam te projekte, vidim koliko je takav način rada doneo vrednosti. Na nekim mestima ljudi još nisu ni počeli da grade objekat, a već su razmišljali o biljkama. Radili smo i žive ograde koje su bile među prvim stvarima urađenim na placu. Na nekim mestima čak još nije bila postavljena ni žica, a biljke su već bile posađene. To možda nekome izgleda neobično, ali meni ima smisla. Ako znamo šta želimo da dobijemo na kraju, možemo da počnemo da stvaramo taj prostor mnogo ranije.
Zašto je važno planirati živu ogradu?
Živa ograda je jedna od stvari koja može najviše da promeni prostor. Nije važno da li imate malo ili veliko dvorište. Biljke posađene u nizu mogu da naprave osećaj zaštićenosti, da zaštite od pogleda, prašine i buke, ali i da utiču na mikroklimu. A kada je ovih dana velika vrućina, možda još bolje razumemo koliko mikroklima znači. Nije isto sedeti na otvorenom prostoru i sedeti u prostoru koji je zaklonjen biljkama.
Ali, po meni, najvažnije je što živa ograda može da napravi osećaj da imamo svoj prostor. Od običnog dvorišta napravi jednu posebnu celinu. Mesto u kome možemo da sedimo, razgovaramo, odmorimo se i uživamo. Zato živu ogradu ne treba posmatrati samo kao red biljaka duž ograde. Ona je deo prostora u kome živimo.
Koju biljku izabrati za živu ogradu?
Ovo je jedno od prvih pitanja koje ljudi postavljaju. Da li tuju plikatu? Da li lovor višnju? Da li fotiniju? Izbor biljke jeste veoma važan, ali nije dovoljno samo izabrati vrstu. Kroz sve ove godine shvatio sam da za određenu mikroklimu i određeno dvorište često nemamo 20 dobrih izbora. Možda ih imamo dve ili tri.
To je zanimljivo kada se pogleda šira slika. Postoji veliki broj biljaka koje mogu da se koriste za žive ograde. U knjizi „Živa ograda“ bavio sam se sa više od 200 mogućnosti koje mogu da se koriste za ovu namenu. Ali čoveku koji ima jedno konkretno dvorište ne treba 200 biljaka. Njemu trebaju dve ili tri koje će dobro odgovarati baš njegovim uslovima. Zato nije dovoljno pitati samo koja biljka je lepa ili koja brzo raste. Treba prvo pogledati prostor i razmisliti šta želimo da postignemo.
Šta treba uzeti u obzir kod sadnje žive ograde?
Kada biramo biljku za živu ogradu, potrebno je da sagledamo ceo prostor. Kakva je mikroklima? Kakvi su uslovi u dvorištu? Koliko svetlosti biljka dobija? Kakvo je zemljište? Koliko prostora ima za razvoj? Ali tu se posao ne završava. Treba razmišljati i o tome kako ćemo je posaditi, kako ćemo je zalivati, kada ćemo je prihranjivati, kako ćemo je orezivati i kako ćemo je štititi.
I što je veoma važno, treba naučiti da je posmatramo. Ako se pojavi insekt, bolest ili neki drugi problem, važno je da primetimo da se nešto promenilo. Ne moramo u svakom trenutku imati odgovor na svako pitanje, ali moramo da vidimo da pitanje postoji. Tek tada možemo da tražimo rešenje. To je jedna od najčešćih grešaka koje srećem. Ljudi posade biljke i onda ih dugo posmatraju samo kao deo dvorišta. A biljke nam stalno nešto govore. Samo treba zastati i pogledati.
Kako prepoznati da biljci nešto nedostaje?
Jedna stvar koju sam mnogo puta ponavljao jeste da treba gledati biljku. Ne samo proći pored nje, već je zaista pogledati. Odvojite nekoliko sekundi. Pogledajte list, boju, izgled biljke, način na koji raste. Ponekad već tada možemo da primetimo da nešto nije u redu. Možda joj nedostaje voda. Možda ima previše vode. Možda postoji problem sa ishranom. Možda se pojavila bolest ili insekt.
Ne morate odmah znati tačan odgovor. Važno je da primetite promenu. U svojoj prvoj knjizi pisao sam upravo o tome da odvojimo nekoliko sekundi da pogledamo biljku. To zvuči jednostavno, ali iz iskustva znam koliko takvo posmatranje znači. Vremenom počnete da primećujete stvari koje ranije niste primećivali.
Ne morate sve znati o biljkama
Ljudi se ponekad opterete time da moraju sve da nauče pre nego što počnu. Ne morate. Sve što radimo sa biljkama ne može da se nauči odjednom. Mnogo toga dolazi iskustvom. I posle 35 godina rada čovek i dalje vidi nešto novo, jer se i biljke i uslovi menjaju.
Zato sam i knjigu „Živa ograda“ zamislio kao nešto što čovek može da ima pri ruci. Ne kao knjigu koju pročitate jednom i završite sa njom, nego kao pomoć kada se pojavi pitanje. Pogledate. Pronađete ono što vam treba. Nastavite dalje. Mislim da je to mnogo prirodniji način učenja. Ne moramo sve znati unapred. Važno je da znamo gde možemo da pronađemo odgovor kada nam zatreba.
Kada je najbolje vreme za živu ogradu?
Leto je period kada zbog visokih temperatura mnoge radove u dvorištu nije lako izvoditi. Ali to ne znači da tada ne možemo da se bavimo planiranjem. Naprotiv. Kada se približava jesen, dobro je da već znamo šta želimo da uradimo sa živom ogradom. Da li planiramo novu sadnju? Da li postojeća ograda treba da se orezuje? Da li je treba prihraniti? Da li postoji nešto što želimo da promenimo?
Ako planirate novu živu ogradu, dobro je da odluku ne ostavljate za poslednji trenutak. Možete unapred da sagledate prostor, izaberete biljke koje odgovaraju vašim uslovima i pripremite sve što je potrebno za sadnju kada dođe odgovarajući period. To je upravo ono što pokušavam da objasnim kada govorim o razlici između trenutnog i strateškog razmišljanja. Ne znači da sve moramo odmah da uradimo. Znači da možemo unapred da razmislimo i da spremno dočekamo period za rad.
Kako pravilno negovati živu ogradu?
Kada posadimo živu ogradu, posao nije završen. Tek tada počinje jedan proces koji traje godinama. Treba je zalivati, prihranjivati, orezivati i štititi, ali pre svega treba je posmatrati. To sam mnogo puta video na terenu. Čovek prođe pored biljke, vidi da je zelena i misli da je sve u redu. A biljka već pokazuje da joj nešto nedostaje.
Zato odvojite nekoliko sekundi i pogledajte je. List, boju, novi porast, celu biljku. Nekada ćete već na prvi pogled videti da nešto nije kako treba. Može da se pojavi insekt, bolest, nedostatak vode, višak vode ili nešto drugo. Ne morate odmah znati odgovor. Važno je da primetite promenu i da se zapitate šta se dešava.
Vremenom ćete sve lakše prepoznavati takve stvari. To je iskustvo koje se ne stiče samo čitanjem, već posmatranjem biljaka iz dana u dan. Biljka nam stalno nešto govori. Samo treba da zastanemo i da je pogledamo.
Šta sam naučio posle 35 godina rada
Ako bih iz svega ovoga izdvojio jednu stvar, rekao bih da nije dobro razmišljati samo o biljci. Razmišljajte o prostoru. Razmišljajte o tome kako želite da živite u tom prostoru. Razmišljajte šta želite da dobijete za nekoliko godina, a ne samo kako želite da izgleda danas.
Kod žive ograde to je posebno važno. Biljka je samo jedan deo priče. Izbor, sadnja, zalivanje, prihrana, orezivanje, zaštita i svakodnevno posmatranje zajedno daju rezultat. I još nešto što sam vremenom naučio: nemojte se plašiti toga što ne znate sve. Niko ne zna sve. Odvojite nekoliko sekundi da pogledate biljku. Postavite pitanje. Potražite odgovor. Počnite. Vremenom će doći iskustvo.
A kada se jednog dana budete smestili u dvorištu i pogledali svoju živu ogradu, videćete da niste samo posadili biljke. Napravili ste prostor u kome možete da uživate. Ne mora sve da bude gotovo odmah. Važno je da znate šta želite da napravite i da krenete korak po korak. Ako planirate živu ogradu, rana jesen je dobar trenutak da počnete da razmišljate o njoj. A ako je već imate, pogledajte je danas nekoliko sekundi pažljivije. Možda će vam baš ona pokazati šta joj je potrebno.
Knjiga „Živa ograda“ – vodič kroz ceo proces
Upravo zbog svega ovoga napisao sam svoju treću knjigu „Živa ograda“. Želeo sam da na jednom mestu sažmem ono što sam kroz godine rada naučio o živim ogradama – od razmišljanja i izbora biljke, preko sadnje i održavanja, do zalivanja, prihrane, orezivanja i zaštite.
Knjiga izlazi u septembru 2026. godine, a pretprodaja je već otvorena. Namenjena je i onima koji tek planiraju živu ogradu i onima koji je već godinama imaju, ali žele da je bolje razumeju i pravilno održavaju. Ako imate dvorište i razmišljate o živoj ogradi, sada je pravo vreme da počnete od početka – ne od kupovine biljke, već od pitanja šta želite da napravite.
Podeli sa prijateljima
