Vazdušne biljke?

Nasuprot klasičnog složenog korena kojim „normalne“ biljke sprovode neophodne hranljive sastojke iz zemlje, tilandsije koriste trihome – dlačice koje prekrivaju listove ovih biljaka. Kada voda od kiše, magle, isparenja itd. dođe u kontakt sa trihomima, oni nabubre i apsorbuju vodu.


Shodno uslovima u kojima žive u prirodnim staništima, neretko se dešava da ih negovatelji dovode u stanje dehdriranosti misleći da im je za normalno funkcionisanje dovoljna samo voda koju izvlače iz samog vazduha. Medjutim, situacija je malo kompleksnija. Kada uporedimo uslove u kojima biljke rastu u stanu (klima uređaji, suv vazduh) sa tropskim krajevima iz kojih ove biljke potiču, razlika je ogromna. Procenat vlage vazduha u močvarnim i šumskim područjima Latinske Amerike je ogromna – visok procenat isparenja jutarnjih časova praćen brzim porastom dnevnih temperatura godi ovim biljkama. 

U prirodi rastu po kori, krošnjama drveća, nepristupačnim mestima tražeći svetlost koja im na gustom prašumskom tlu nikada ne bi pripala u dovoljnoj količini. Iako prikačene za domaćina, ove biljke ne žive na njegov račun (čemu svedoči i fotografija iznad). Spadaju u grupu epifita kojoj inače pripadaju i orgideje i ostale bromelije.
Ipak, korenov sistem kod njih je i dalje prisutan, ali je njegova svrha specificna i služi isključivo zarad pričvršćivanja za podlogu.
Mogu biti pričvrščene, ali i ne moraju – iz tog razloga su pogodne za držanje u stanu.

Vole vlagu i neće se ljutiti ukoliko ih redovno orošavate. S obzirom da kod njih nema zalivanja, pravu potrebnu količinu vlage dobijaju potapanjem u vodu. U zavisnosti od uslova sredine u kojima se razvijaju biljka se na određeni vremenski period potapa u vodu. Ono što nakon procesa potapanja sledi je detaljno sušenje. Rizik od truljenja je veliki – iz tog razloga je potapanje neophodno:

1. Obavljati u jutarnjim časovima;
2. Biljku obrnutu naopačke potrebno je blago otresti i ostaviti naopako dok se u potpunosti ne osuši (primetićete da trihomi u kontaktu sa vodom postaju zeleni da bi se opet vratili u prvobitno stanje kada se biljka osuši).



Ono na šta treba obratiti pažnju je stepen svetlosti koja je neophodna biljci. Tilandsije vole dosta filtrirane svetlosti. Za vreme letnjih meseci potrebno je da im obezbedite dosta indirektnog svetla dok ih je zimi najbolje držati tik uz izvor svetlosti na temperatura koja ne pada ispod 15 stepeni.


Dakle, tilandsije nisu preterano zahtevne.
Pored obezbeđivanja adekvatne količine svetlosti  i povremenog potapanja u vodu potrebno im je još naći adekvatan smeštaj. Popularni načini izlaganja su kačenje na suve grane, vertikalni zidovi u kombinaciji sa ostalim bromelijama i orhidejama, razni viseći držači ili pak držanje na ravnoj površini, tacnama, žičanim konstrukcijama itd.

Pritom, treba paziti da biljka ne dođe u kontant sa bakrom i rđom, koji su toksični za ove biljke.

Perpetuum mobile – večno rastuće kolonije

Kao da nisu već dovoljno posebne, ove biljke su zanimljive po još jednoj stvari – biljka cveta samo jednom u životu. U fazi pripreme za cvetanje, promeniće boju listova iz zelene u roze, ljubičastu, nekada i crvenu boju (u zavisnosti od vrste), nakon čega sledi magičan cvet.


Nakon faze cvetanja u bazi matične biljke, tj u pazuhu donjih listova stvara se nova biljka (a neretko i više), dok matična biljka polako kreće da odumire.
Kada nova biljka dostigne  trećinu veličine matične biljke odvaja se, ali se isto tako može i ostaviti uz matičnu biljku ( za šta se ja uvek opredeljujem).
Mogu se razmnožaviti i iz semena ali je to spor i dugotrajan proces.

Podeli sa prijateljima