Klima je prvo što sam primetio čim smo od aerodroma krenuli ka gradu. Rastinja gotovo da nema, a trava je požutela.
Prvi kontrast – odmah pored puta, čitavi zeleni zidovi od čempresa (Cupressocyparis), visine 3–4 metra. Vidi se da imaju zalivni sistem i deluju kao prave oaze. Duž autoputa, na padinama, uspešno odolevaju jedino borovi, ležeći četinari i arizonski čempresi.
Naš glavni razlog dolaska bio je sajam hortikulture, mesto koje okuplja proizvođače, projektante i ljubitelje zelenila iz različitih delova sveta.
Organizatorima sve pohvale na operativnosti i predusretljivosti – toliki broj izlagača, stranih predavača, izveštača i specijalnih gostiju nije lako koordinisati.
Utisak mi je da je ovo događaj koji zaista spaja Evropu i Aziju – i po učesnicima i po pristupu. Najveći akcenat bio je na stručnim izlaganjima, koja su se održavala tokom svih dana sajma, bila su dobro posećena i maksimalno tehnički podržana: od prevodioca, snimanja, do nagrađivanja.
Teme su bile vezane za gradske parkove, njihovo projektovanje, uređenje i održavanje.
Štandovi su uređeni slično kao i kod nas, s tim što dominiraju mediteranske biljke, a mnogo je vrsta koje kod nas teško mogu da prežive oštre zime. Sve velike biljke bile su u saksijama i u odličnoj kondiciji.
Kao izlagači biljaka prisutni su i Italijani. Imaju poseban stil u uređenju štandova i jasno osećaju vrednost velikog tržišta. Turska, inače, dosta ulaže u turizam i javne površine – parkove, trgove, hotele – i to se vidi na svakom koraku.
Poslovnost i upornost prisutni su svuda – ne samo na sajmu, već i na ulicama i u prodavnicama. Ljudi sa osmehom nude i hvale svoju robu, bez znaka umora ili malodušnosti kad prodaja ne ide. Takva upornost sigurno daje rezultat.
Prvo zapažanje
Tokom celog boravka, na sajmu i u gradu, nisam video ni jednu jedinu tuju. Ne preterujem – stvarno sam tražio, ali ih nema.
Prošle godine u Poljskoj – potpuno obrnuto: tuje svuda, a Cupressocyparis nigde.
To dovoljno govori o klimatskim zonama i uslovima rasta.
I kod nas se sve češće primećuje sušenje tuja, dok Cupressocyparis pokazuje veću otpornost.
Drugo zapažanje
Naši domaćini su nam rekli da Istanbul zovu i grad mačaka – i to s razlogom.
Najlepše i najveće mačke video sam upravo tamo. Spavaju u izlozima radnji, na stolicama, stepeništima – svuda ih ima.
Vidi se da se o njima brine: ugojene su, mirne, i svaka ulica ima posude sa vodom i hranom namenjene baš njima.
Video sam samo tri psa – sva tri su ležala ispred ulaza u metro, i jednu ženu koja šeta psa. To je sve.
Grad je čist, parkovi i zelene površine odlično su održavani.
Biljke koje dominiraju
Ako bih izdvojio nekoliko vrsta koje su me posebno dojmile:
Cupressocyparis – kao dominantan četinar
Platan – kao lišćar koji krasi avenije
Padajući ruzmarin – kao žbunasta vrsta koja krasi bordure i žardinjere
Svako putovanje donosi nova saznanja i koristi.
Iz ovog sam poneo nekoliko važnih lekcija: kako se planski podstiče kultura življenja, kako se razmišlja o očuvanju životne sredine, i kako upornost i rad uvek pobeđuju.
Autor Dragan R. Sajić
Pogledajte sledeću vest
Podeli sa prijateljima
