O samom Vankuveru
Ovaj deo zapadne Kanade je prvi otkrio engleski pomorac – kapetan Đorđ Vankuver, 1792. godine , a status grada dobio je 1886. godine i nazvan je po ovom kapetanu. Vankuver je vodeći grad provincije Britanske Kolumbije. Po popisu iz 2016. godine grad je sa okolinom imao preko 2,3 miliona stanovnika . Prema statističkim podacima u ovom gradu živi oko 17 hiljada Srba. A gro doseljenika čine Beograđani i
Sarajlije.
Grad se nalazi na samom ušću reke Frejzer i na samoj obali Pacifika , a sa istoka i severa, prostrani vankuverski zaravan, je opasana sa visoko planinskim vencem Stenovitih planina. Divan je pejsaž ovog grada. Tako deo planinskog masiva, od same obale zaliva, pokrivaju visoke četinarske šume prašumskog tipa, a na višem alpskom delu u dužem periodu godine, beli se snežni pokrivač. Na ovom delu podignuti su skijaški centri : Saipres , Grouse i Seimor.
Vankuver je, zahvaljujući blagoj okeanskoj klimi, grad zelenila, samo u centralnm delu grada ima 1.298 ha zelenih površina, 200 parkova, 128 manjih parkova, a u njima, pored autohtonih, gaje se i više stotina egzotičnoh vrsta, dok aleje i bulevare natkriljuje i ulepšava 130 hiljada stabala u vidu drvoreda, mahom lišćara. Parkovi i travnjaci pokrivaju veliki deo površine grada. U centralnom delu ovog grada, od samog njegovog osnivanja, postoje 39 avenija koje nose imena drveća : tise, javora, čempresa, žalosne vrbe, hrasta, bora, jele, smrče i dr.
Prema podacima Zavoda za gradsko zelenilo u užem delu grada ima 450 hiljada i plus stabala urbanih šumskih sastojina i 24 savremeno opremljenih komunalnih centara. Sve je to doprinelo da se Vankiver već decenijama ubraja u najlepše gradove sveta.
Kada cvetaju kamelije
U januaru mesecu, dok se još na obiližnnje planinske vrhove i strme litice beli snežni pokrivač i na svakom koraku oseća zimska dremež, u botaničkim baštama, parkovima i posebno privatnim baštama počinje da cveta kamelija, sa najlepšim cvetom kojeg je proroda stvorila. Procvetala stabla kamelije, u ovo još zimsko doba, sa svojom izuzetnom lepotom su prvi i jedini vesnici vankuverskog proleća.
Za cvet kamelije je ukorenjemo mišljenje botaničara da je spoj elegancije ruže, lepote amonije i prefinjenosti orhideje, zbog čega je i nazivaju kraljicom cveta. Cvet kamelije, bez obzira na njegovu boju, uvek izaziva osmeh, divljenje i osećaj ljubavi. Sada nešto o poreklu kamelije. Njena prava prastojbina je Kina.
Rod kamelija pripada porodici cvetnica, čajeva i uljarica ( Theaceae ) i autohtono naseljava tropske i subtropske oblasi u istočnoj i južnoj Azili, delove Kine, Vijetnama i Indonezije, a u Japan je preneta iz Kine. Ovaj rod je izuzetno bogat sa više od 220 opisanih vrsta i do sada registrovannih preko 26.000 varijetea , sa više od 51.000 naziva sorti uključujući sinonime. Kamelije su zimzeleni grmovi koji veoma sporo rastu, ali veoma dugo žive.
Listovi svetlo zeleni boje, masivni i nazubljeni. Cvetovi su dugotrajni, a paleta boja kreće se od grimozno - crvenih, ružičastih do snežno belih i nežno žutih boja sa tačkicama ili prugama, veličine od 1 - 15 cm. Od bogatog roda kamelije, u Vankuveru i u celoj Kanadi, najzastupljenije su sam dve vrste kamelija i to kamelija sasankua ( Camellia sasanqua, Thumb ) i obična ili japanska kamelija ( Camellia japonica, Line).
Kamelija sasankua, na širem području Vankuvera, cveta od rane jeseni do sredine zime. U Kini predstavlja božićnu jelku i
ima 80 - 100 varioteta. Međutim, japanska kamelija u Vankuveru cveta od januara pa do kraja proleća, a neki varioteti cvetaju i tokom leta i do prve polovine jeseni. Prema nalazima kineskih botaničara ova kamelija ima preko 300 podvrsta i čak 3.000 varijeteta. Tako da je ona jedna od najbogatijih vrsta u rodu kamelija. Procvetala stabla sasankua i japanske kamelije , sa cvetovima gracioznih oblika, u kojima je priroda velikodušno utkala ceo spektar duginig boja, pružaju svakom posmatraču nezaboravni užitak, spokojstvo i toplinu.
Mr Miloš B. Prljinčević
Vankuver, Kanada
Pogledajte sledeću vest
Podeli sa prijateljima